2. Korinćanima

поглавље 12

Ali mi se ne pomaže hvaliti, jer ću doći na vidjenja i otkrivenja Gospodnja.
2 Znam čoveka u Hristu koji pre četrnaest godina (ili u telu ne znam; ili osmi tela, ne znam: Bog zna) bi odnesen do trećeg neba.
3 I znam za takvog čoveka (ili u telu, ili osim tela, ne znam: Bog zna)
4 Da bi odnesen u raj, i ču neiskazane reči kojih čoveku nije slobodno govoriti.
5 Tim ću se hvaliti, a sobom se neću hvaliti, već ako slabostima svojim.
6 Jer kad bih se i hteo hvaliti, ne bih bio bezuman, jer bih istinu kazao; ali štedim da ne bi ko više pomislio za mene nego što me vidi ili čuje šta od mene.
7 I da se ne bih poneo za premnoga otkrivenja, dade mi se žalac u meso, andjeo sotonin, da me ćuša da se ne ponosim.
8 Zato triput Gospoda molih da odstupi od mene.
9 I reče mi: Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim. Dakle ću se najsladje hvaliti svojim slabostima, da se useli u mene sila Hristova.
10 Zato sam dobre volje u slabostima, u ruženju, u nevoljama, u progonjenjima, u tugama za Hrista: jer kad sam slab onda sam silan.
11 Postadoh bezuman hvaleći se: vi me nateraste; jer je trebalo da me vi hvalite; jer ni u čemu nisam manji od prevelikih apostola, ako i jesam ništa.
12 Jer znaci apostolovi učiniše se medju vama u svakom trpljenju, u znacima i čudesima i silama.
13 Jer šta je u čemu ste manji od ostalih crkava, osim samo što vam ja sam ne dosadih? Bacite na mene ovu krivicu.
14 Evo sam gotov treći put da vam dodjem, i ne dosadjujem vam; jer ne tražim šta je vaše nego vas. Jer deca nisu dužna roditeljima imanja teći nego roditelji deci.
15 A ja dragovoljno potrošiću i biću potrošen za duše vaše, ako i ljubim ja vas odviše, a vi mene manje ljubite.
16 Ali neka bude, ja ne dosadih vama, nego lukav budući dobih vas prevarom.
17 Eda li vas šta zakidoh preko koga od onih koje slah k vama?
18 Umolih Tita, i s njim poslah brata: eda li vas Tit šta zakide? Ne hodismo li jednim duhom? Ne jednim li stopama?
19 Mislite li opet da vam se odgovaramo? Pred Bogom u Hristu govorimo, a sve je, ljubazni, za vaše popravljanje.
20 Jer se bojim da kad po čem dodjem neću vas naći kakve hoću, i ja ću se naći vama kakva me nećete: da kako ne budu svadje, zavisti, srdnje, prkosi, opadanja, šaptanja, nadimanja, bune:
21 Da me opet kad dodjem ne ponizi Bog moj u vas, i ne usplačem za mnogima koji su pre sagrešili i nisu se pokajali za nečistotu i kurvarstvo i sramotu, što počiniše.