Marku

поглавље 5

I dodjoše preko mora u okolinu gadarinsku.
2 I kad izidje iz ladje, odmah Ga srete čovek s duhom nečistim,
3 Koji življaše u grobovima i niko ga ne mogaše svezati ni verigama;
4 Jer je mnogo puta bio metnut u puta i u verige, pa je iskidao verige i puta izlomio; i niko ga ne mogaše ukrotiti.
5 I jednako dan i noć bavljaše se u grobovima i u gorama vičući i bijući se kamenjem.
6 A kad vide Isusa iz daleka, poteče i pokloni Mu se.
7 I povikavši glasno reče: Šta je Tebi do mene, Isuse Sine Boga Višnjeg? Zaklinjem Te Bogom, ne muči me.
8 Jer mu govoraše: Izadji, duše nečisti, iz čoveka.
9 I pitaše ga: Kako ti je ime? I odgovori Mu: Legeon mi je ime; jer nas je mnogo.
10 I moliše Ga veoma da ih ne šalje iz one okoline.
11 A onde po bregu paslo je veliko krdo svinja.
12 I moliše Ga svi djavoli govoreći: Pošalji nas u svinje da u njih udjemo.
13 I dopusti im Isus odmah. I izašavši duhovi nečisti udjoše u svinje; i navali krdo s brega u more; a beše ih oko dve hiljade: i potopiše se u moru.
14 A svinjari pobegoše, i javiše u gradu i po selima. I izadjoše ljudi da vide šta je bilo.
15 I dodjoše k Isusu, i videše besnoga u kome je bio legeon gde sedi obučen i pametan; i uplašiše se.
16 A oni što su videli kazaše im šta bi od besnoga i od svinja.
17 I počeše Ga moliti da ide iz njihovih krajeva.
18 I kad udje u ladju, moljaše Ga onaj što je bio besan da bude s Njim.
19 A Isus ne dade mu, već mu reče: Idi kući svojoj k svojima i kaži im šta ti Gospod učini, i kako te pomilova.
20 I ode i poče pripovedati u Deset gradova šta mu učini Isus; i svi se divljahu.
21 I kad predje Isus u ladji opet na one strane, skupi se narod mnogi oko Njega; i beše kraj mora.
22 I gle, dodje jedan od starešina zborničkih po imenu Jair; i videvši Ga pade pred noge Njegove.
23 I moljaše Ga vrlo govoreći: Kći je moja na samrti; da dodješ i da metneš na nju ruke da ozdravi i živi.
24 I podje s njim; i za Njim idjaše naroda mnogo i turkahu Ga.
25 I žena nekakva koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi
26 I veliku muku podnela od mnogih lekara, i potrošila sve što je imala, i ništa joj nisu pomogli, nego još gore načinili,
27 Kad je čula za Isusa, dodje u narodu sastrag, i dotače se haljine Njegove.
28 Jer govoraše: Ako se samo dotaknem haljina Njegovih ozdraviću.
29 I odmah presahnu izvor krvi njene, i oseti u telu da ozdravi od bolesti.
30 I odmah Isus oseti u sebi silu što izadje iz Njega, i obazrevši se na narod reče: Ko se to dotače mojih haljina?
31 I rekoše Mu učenici Njegovi: Vidiš narod gde Te turka, pa pitaš: Ko se dotače mene?
32 I On se obaziraše da vidi onu koja to učini.
33 A žena uplašivši se drhtaše, i znajući šta joj se dogodi, dodje i kleče pred Njim, i kaza Mu svu istinu.
34 A On reče joj: Kćeri! Vera tvoja pomože ti; idi s mirom, i budi zdrava od bolesti svoje.
35 Još On govoraše, a dodjoše od starešine zborničkog govoreći: Kći tvoja umre; što već trudiš učitelja?
36 A Isus odmah čuvši reč što rekoše reče starešini: Ne boj se, samo veruj.
37 I ne dade za sobom ići nikome osim Petra i Jakova i Jovana brata Jakovljevog.
38 I dodje u kuću starešine zborničkog, i vide vrevu i plač i jauk veliki.
39 I ušavši reče im: Šta ste uzavreli te plačete? Devojka nije umrla, nego spava.
40 I podsmevahu Mu se. A On isteravši sve uze oca devojčinog i mater i koji behu s Njim, i udje gde ležaše devojka.
41 I uzevši devojku za ruku reče joj: Talita kumi, koje znači: Devojko, tebi govorim, ustani.
42 I odmah usta devojka i hodjaše; a beše od dvanaest godina. I začudiše se čudom velikim.
43 I zapreti im vrlo da niko ne dozna za to, i reče: Podajte joj nek jede.