Marku

поглавље 15

I odmah ujutru učiniše veće glavari sveštenički sa starešinama i književnicima, i sav sabor, i svezavši Isusa odvedoše Ga i predadoše Pilatu.
2 I upita Ga Pilat: Jesi li ti car judejski? A On odgovarajući reče mu: Ti kažeš.
3 I tužahu Ga glavari sveštenički vrlo.
4 A Pilat opet upita Ga govoreći: Zar ništa ne odgovaraš? Gledaj šta svedoče na tebe.
5 Ali Isus više ne odgovori ništa tako da se divljaše Pilat.
6 A o svakom prazniku puštaše im po jednog sužnja koga iskahu.
7 A beše jedan zatvoren, po imenu Varava, sa svojim drugarima koji su u buni prolili krv.
8 I povikavši narod stade iskati što im svagda činjaše.
9 A Pilat im odgovori govoreći: Hoćete li da vam pustim cara judejskog?
10 Jer znaše da su Ga iz zavisti predali glavari sveštenički.
11 Ali glavari sveštenički podgovoriše narod bolje Varavu da traže da im pusti.
12 A Pilat opet odgovarajući reče im: A šta hoćete da činim s tim što ga zovete carem judejskim?
13 A oni opet povikaše: Raspni ga.
14 A Pilat im reče: A kakvo je zlo učinio? A oni glasno vikahu: Raspni ga.
15 A Pilat želeći ugoditi narodu pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da Ga razapnu.
16 A vojnici Ga odvedoše u sudnicu, i sazvaše svu četu vojnika,
17 I obukoše Mu skerletnu kabanicu, i opletavši venac od trnja metnuše na Nj.
18 I stadoše Ga pozdravljati govoreći: Zdravo, care judejski!
19 I bijahu Ga po glavi trskom, i pljuvahu na Nj, i padajući na kolena poklanjahu Mu se.
20 I kad Mu se narugaše, svukoše s Njega skerletnu kabanicu, i obukoše Ga u Njegove haljine i izvedoše Ga da Ga razapnu.
21 I nateraše nekog Simona iz Kirine, oca Aleksandrovog i Rufovog, koji idjaše iz polja, da Mu ponese krst.
22 I dovedoše Ga na mesto Golgotu, koje će reći: Kosturnica.
23 I davahu Mu da pije vino sa smirnom, a On ne uze.
24 I kad Ga razapeše, razdeliše haljine Njegove bacajući kocke za njih ko će šta uzeti.
25 A beše sat treći kad Ga razapeše.
26 I beše natpis Njegove krivice napisan: Car judejski.
27 I s Njim raspeše dva hajduka, jednog s desne, a jednog s leve strane Njemu.
28 I izvrši se pismo koje govori: i metnuše Ga medju zločince.
29 I koji prolažahu, huljahu na Nj mašući glavama svojim i govoreći: Aha! Ti što crkvu razvaljuješ i za tri dana načinjaš,
30 Pomozi sam sebi i sidji s krsta.
31 Tako i glavari sveštenički s književnicima rugahu se govoreći jedan drugom: Drugima pomože, a sebi ne može pomoći.
32 Hristos car Izrailjev neka sidje sad s krsta da vidimo, pa ćemo mu verovati. I oni što behu s Njim razapeti rugahu Mu se.
33 A u šestom satu bi tama po svoj zemlji do sata devetog.
34 I u devetom satu povika Isus glasno govoreći: Eloi! Eloi! Lama savahtani? Koje znači: Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio?
35 I neko od onih što stajahu onde čuvši to govorahu: Eno zove Iliju.
36 A jedan otrča te napuni sundjer octa, pa nataknuvši na trsku pojaše Ga govoreći: Stanite da vidimo hoće li doći Ilija da ga skine.
37 A Isus povika glasno, i izdahnu.
38 I zavesa crkvena razdre se na dvoje s vrha do na dno.
39 A kad vide kapetan koji stajaše prema Njemu da s takvom vikom izdahnu, reče: Zaista čovek ovaj Sin Božji beše.
40 A behu i žene koje gledahu izdaleka, medju kojima beše i Marija Magdalina i Marija Jakova malog i Josije mati, i Solomija,
41 Koje idjahu za Njim i kad beše u Galileji, i služahu Mu; i druge mnoge koje behu došle s Njim u Jerusalim.
42 I kad bi uveče (jer beše petak, to jest uoči subote),
43 Dodje Josif iz Arimateje, pošten savetnik, koji i sam carstvo Božje čekaše, i usudi se te udje k Pilatu i zaiska telo Isusovo.
44 A Pilat se začudi da je već umro; i dozvavši kapetana zapita ga: Je li davno umro?
45 I doznavši od kapetana, dade telo Josifu.
46 I kupivši platno, i skinuvši Ga, obavi platnom, i metnu Ga u grob koji beše isečen u kamenu, i navali kamen na vrata od groba.
47 A Marija Magdalina i Marija Josijina gledahu gde Ga metahu.