1. Samuelova

поглавље 7

Tada dodjoše ljudi iz Kirijat-Jarima: i uzeše kovčeg Gospodnji, i odnesoše ga u kuću Avinadavovu na brdu, a Eleazara, sina njegovog, posvetiše da čuva kovčeg Gospodnji.
2 A kad kovčeg osta u Kirijat-Jarimu, prodje mnogo vremena, dvadeset godina, i plakaše sav dom Izrailjev za Gospodom.
3 A Samuilo reče svemu domu Izrailjevom govoreći: Ako se svim srcem svojim obraćate ka Gospodu, povrzite tudje bogove izmedju sebe i Astarote, i spremite srce svoje za Gospoda, Njemu jedinom služite, pa će vas izbaviti iz ruku filistejskih.
4 I povrgoše sinovi Izrailjevi Vale i Astarote, i služiše Gospodu jedinom.
5 Potom reče Samuilo: Skupite svega Izrailja u Mispu, da se pomolim Gospodu za vas.
6 I skupiše se u Mispu, i crpući vodu prolivaše pred Gospodom, i postiše onaj dan, i onde rekoše: Sagrešismo Gospodu. I Samuilo sudjaše sinovima Izrailjevim u Mispi.
7 A Filisteji kad čuše da su se sinovi Izrailjevi skupili u Mispu, izidjoše knezovi filistejski na Izrailja. A kad to čuše sinovi Izrailjevi, uplašiše se od Filisteja.
8 I rekoše sinovi Izrailjevi Samuilu: Ne prestaj vapiti za nas ka Gospodu Bogu našem, eda bi nas izbavio iz ruku filistejskih.
9 Tada Samuilo uze jedno jagnje odojče, i prinese ga svega Gospodu na žrtvu paljenicu; i vapi Samuilo ka Gospodu za Izrailja, i usliši ga Gospod.
10 I kad Samuilo prinošaše žrtvu paljenicu, približiše se Filisteji da udare na Izrailja; ali zagrme Gospod grmljavinom velikom u onaj dan na Filisteje i smete ih, i biše pobijeni pred Izrailjem.
11 A Izrailjci izidjoše iz Mispe, i poteraše Filisteje, i biše ih do pod Vet-Har.
12 Tada uze Samuilo kamen, i metnu ga izmedju Mispe i Sena, i nazva ga Even-Ezer, jer reče: Dovde nam Gospod pomože.
13 Tako biše pokoreni Filisteji, i više ne dolaziše na medju Izrailjevu. I ruka Gospodnja beše protiv Filisteja svega veka Samuilovog.
14 I povratiše se Izrailju gradovi, koje behu uzeli Filisteji Izrailju, od Akarona do Gata, i medje njihove izbavi Izrailj iz ruku filistejskih; i bi mir medju Izrailjem i Amorejima.
15 A Samuilo sudjaše Izrailju svega veka svog.
16 I idući svake godine obilažaše Vetilj i Galgal i Mispu, i sudjaše Izrailju u svim tim mestima.
17 Potom se vraćaše u Ramu, jer onde beše kuća njegova, i sudjaše onde Izrailju, i onde načini oltar Gospodu.