1. Samuelova

поглавље 17

Tada Filisteji skupiše vojsku svoju da vojuju, i skupiše se u Sokotu Judinom, i stadoše u logor izmedju Sokota i Azike na medji damimskoj.
2 A Saul i Izrailjci skupiše se i stadoše u logor u dolini Ili, i uvrstaše se prema Filistejima.
3 I Filisteji stajahu na brdu odonuda a Izrailjci stajahu na brdu odovuda, a medju njima beše dolina.
4 I izadje iz logora filistejskog jedan zatočnik po imenu Golijat iz Gata, visok šest lakata i ped.
5 I na glavi mu beše kapa od bronze, i oklop pločast na njemu od bronze; i beše oklop težak pet hiljada sikala.
6 I nogavice od bronze behu mu na nogama, i štit od bronze na ramenima.
7 A kopljača od koplja mu beše kao vratilo, a gvoždja u koplju mu beše šest stotina sikala; i koji mu oružje nošaše idjaše pred njim.
8 On stavši vikaše vojsku izrailjsku, i govoraše im: Što ste izašli uvrstavši se? Nisam li ja Filistejin a vi sluge Saulove? Izberite jednog izmedju sebe, pa neka izadje k meni.
9 Ako me nadjača i pogubi me, mi ćemo vam biti sluge; ako li ja njega nadjačam i pogubim ga, onda ćete vi biti nama sluge, i služićete nam.
10 Još govoraše Filistejin: Ja osramotih danas vojsku izrailjsku: dajte mi čoveka da se bijemo.
11 A kad Saul i sav Izrailj ču šta reče Filistejin, prepadoše se i uplašiše se vrlo.
12 A beše David sin jednog Efraćanina, iz Vitlejema Judinog, kome ime beše Jesej, koji imaše osam sinova i beše u vreme Saulovo star i vremenit medju ljudima.
13 I tri najstarija sina Jesejeva otidoše za Saulom na vojsku; a imena trojici sinova njegovih koji otidoše na vojsku behu prvencu Elijav a drugom Avinadav a trećem Sama.
14 A David beše najmladji. I ona tri najstarija otidoše za Saulom.
15 A David otide od Saula i vrati se u Vitlejem da pase ovce oca svog.
16 A Filistejin izlažaše jutrom i večerom, i staja četrdeset dana.
17 A Jesej reče Davidu, sinu svom: Uzmi sada za braću svoju efu ovog prženog žita i ovih deset hlebova, i odnesi brže u logor braći svojoj.
18 A ovih deset mladih siraca odnesi hiljadniku, i vidi braću svoju kako su, i donesi od njih znak.
19 A Saul i oni i sav Izrailj behu u dolini Ili ratujući s Filistejima.
20 I tako David usta rano i ostavi ovce na čuvaru; pa uze i otide kako mu zapovedi Jesej; i dodje na mesto gde beše logor, i vojska izlažaše da se vrsta za boj, i podizaše ubojnu viku.
21 I stajaše vojska izrailjska i filistejska jedna prema drugoj.
22 Tada ostavi David svoj prtljag kod čuvara koji čuvaše prtljag i otrča u vojsku, i dodje i zapita braću svoju za zdravlje.
23 I dokle govoraše s njima, gle, onaj zatočnik po imenu Golijat Filistejin iz Gata, izadje iz vojske filistejske i govoraše kao pre, i David ču.
24 A svi Izrailjci kad videše tog čoveka, uzbegoše od njega, i beše ih strah veoma.
25 I govorahu Izrailjci: Videste li tog čoveka što izadje? Jer izadje da sramoti Izrailja. A ko bi ga pogubio, car bi mu dao silno blago, i kćer svoju dao bi mu; i oslobodio bi dom oca njegovog u Izrailju.
26 Tada reče David ljudima koji stajahu oko njega govoreći: Šta će se učiniti čoveku koji pogubi tog Filistejina i skine sramotu s Izrailja? Jer ko je taj Filistejin neobrezani da sramoti vojsku Boga Živog?
27 A narod mu odgovori iste reči govoreći: To će se učiniti onome ko ga pogubi.
28 A kad ču Elijav brat njegov najstariji kako se razgovara s tim ljudima, razljuti se Elijav na Davida, i reče mu: Što si došao? I na kome si ostavio ono malo ovaca u pustinji? Znam ja obest tvoju i zloću srca tvog; došao si da vidiš boj.
29 A David reče: Šta sam sad učinio? Zapovedjeno mi je.
30 Potom okrenu se od njega k drugom i zapita kao pre; i narod mu odgovori kao pre.
31 I kad čuše reči koje govoraše David, javiše ih Saulu, a on ga dozva k sebi.
32 I David reče Saulu: Neka se niko ne plaši od onog; sluga će tvoj izaći i biće se s Filistejinom.
33 A Saul reče Davidu: Ne možeš ti ići na Filistejina da se biješ s njim, jer si ti dete a on je vojnik od mladosti svoje.
34 A David reče Saulu: Sluga je tvoj pasao ovce oca svog; pa kad dodje lav ili medved i odnese ovcu iz stada,
35 Ja potrčah za njim, i udarih ga i oteh mu iz čeljusti; i kad bi skočio na me; uhvatih ga za grlo, te ga bih i ubih.
36 I lava i medveda ubijao je tvoj sluga, pa će i taj Filistejin neobrezani proći kao oni; jer osramoti vojsku Boga Živog.
37 Još reče David: Gospod koji me je sačuvao od lava i medveda, On će me sačuvati i od ovog Filistejina. Tada reče Saul Davidu: Idi, i Gospod neka bude s tobom.
38 I Saul dade Davidu svoje oružje, i metnu mu na glavu kapu svoju od bronze i metnu oklop na nj.
39 I pripasa David mač njegov preko svog odela i podje, ali ne beše navikao, pa reče David Saulu: Ne mogu ići s tim, jer nisam navikao. Pa skide David sa sebe.
40 I uze štap svoj u ruku, i izabra na potoku pet glatkih kamena i metnu ih u torbu pastirsku, koju imaše, i uze praću svoju u ruku, i tako podje ka Filistejinu.
41 A i Filistejin idjaše sve bliže k Davidu, a čovek koji mu nošaše oružje, idjaše pred njim.
42 A kad Filistejin pogleda i vide Davida, podsmehnu mu se, što beše mlad i smedj i lepog lica.
43 I reče Filistejin Davidu: Eda li sam pseto, te ideš na me sa štapom? I proklinjaše Filistejin Davida bogovima svojim.
44 I reče Filistejin Davidu: Hodi k meni da dam telo tvoje pticama nebeskim i zverima zemaljskim.
45 A David reče Filistejinu: Ti ideš na me s mačem i s kopljem i sa štitom; a ja idem na te u ime Gospoda nad vojskama, Boga vojske Izrailjeve, kog si ružio.
46 Danas će te Gospod dati meni u ruke, i ubiću te, i skinuću glavu s tebe, i daću danas telesa vojske filistejske pticama nebeskim i zverima zemaljskim, i poznaće sva zemlja da je Bog u Izrailju.
47 I znaće sav ovaj zbor da Gospod ne spasava mačem ni kopljem, jer je rat Gospodnji, zato će vas dati nama u ruke.
48 A kad se Filistejin podiže i dodje bliže k Davidu, David brže istrča na bojište pred Filistejina.
49 I David turi ruku svoju u torbu svoju, i izvadi iz nje kamen, i baci ga iz praće, i pogodi Filistejina u čelo i udje mu kamen u čelo, te pade ničice na zemlju.
50 Tako David praćom i kamenom nadjača Filistejina, i udari Filistejina i ubi ga; a nemaše David mača u ruci.
51 I pritrčavši David stade na Filistejina, i zgrabi mač njegov i izvuče ga iz korica i pogubi ga i odseče mu glavu. A Filisteji kad videše gde pogibe junak njihov pobegoše.
52 A Izrailjci i Judejci ustaše i povikaše i poteraše Filisteje do doline i do vrata akaronskih; i padaše pobijeni Filisteji po putu sarajimskom do Gata i do Akarona.
53 Potom se vratiše sinovi Izrailjevi teravši Filisteje, i opleniše logor njihov.
54 A David uze glavu Filistejinovu, i odnese je u Jerusalim, a oružje njegovo ostavi u svojoj kolibi.
55 A kad Saul vide Davida gde ide pred Filistejina, reče Aveniru vojvodi: Čiji je sin taj mladić, Avenire? A Avenir reče: Kako je živa duša tvoja care, ne znam.
56 A car reče: Pitaj čiji je sin taj mladić.
57 A kad se vrati David pogubivši Filistejina, uze ga Avenir i izvede ga pred Saula, a u ruci mu beše glava Filistejinova.
58 I Saul reče mu: Čiji si sin, dete? A David reče: Ja sam sin sluge tvog Jeseja Vitlejemca.