Jevrejima

поглавље 4

Da se bojimo, dakle, da kako dok je još ostavljeno obećanje da se ulazi u pokoj Njegov, ne zakasni koji od vas.
2 Jer je nama objavljeno kao i onima; ali onima ne pomaže čuvena reč, jer ne verovaše oni koji čuše.
3 Jer mi koji verovasmo ulazimo u pokoj, kao što reče: Zato se zakleh u gnevu svom da neće ući u pokoj moj, ako su dela i bila gotova od postanja sveta.
4 Jer negde reče za sedmi dan ovako: i počinu Bog u dan sedmi od svih dela svojih.
5 I na ovom mestu opet: Neće ući u pokoj moj.
6 Budući, pak, da neki imaju da udju u njega, i oni kojima je najpre javljeno ne udjoše za neposlušanje;
7 Opet odredi jedan dan, danas, govoreći u Davidu po tolikom vremenu, kao što se pre kaza: Danas ako glas Njegov čujete, ne budite drvenastih srca.
8 Jer da je Isus one doveo u pokoj, ne bi za drugi dan govorio potom.
9 Dakle je ostavljeno još počivanje narodu Božijem.
10 Jer koji udje u pokoj Njegov, i on počiva od dela svojih, kao i Bog od svojih.
11 Da se postaramo, dakle, ući u taj pokoj, da ne upadne ko u onu istu gatku neverstva.
12 Jer je živa reč Božija, i jaka, i oštrija od svakog mača oštrog s obe strane, i prolazi tja do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i mozga, i sudi mislima i pomislima srca.
13 I nema tvari nepoznate pred Njime, nego je sve golo i otkriveno pred očima Onog kome govorimo.
14 Imajući, dakle, velikog Poglavara svešteničkog, koji je prošao nebesa, Isusa sina Božijeg, da se držimo priznanja.
15 Jer nemamo Poglavara svešteničkog koji ne može postradati s našim slabostima, nego koji je u svačemu iskušan kao i mi, osim greha.
16 Da pristupimo, dakle, slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i nadjemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomoć.