Filipljanima

поглавље 2

Ako ima dakle koje poučenje u Hristu, ili ako ima koja uteha ljubavi, ako ima koja zajednica duha, ako ima koje srce žalostivo i milost,
2 Ispunite moju radost, da jedno mislite, jednu ljubav imate, jednodušni i jednomisleni:
3 Ništa ne činite usprkos ili za praznu slavu; nego poniznošću činite jedan drugog većeg od sebe.
4 Ne gledajte svaki za svoje, nego i za drugih.
5 Jer ovo da se misli medju vama šta je i u Hristu Isusu,
6 Koji, ako je i bio u obličju Božijem, nije se otimao da se uporedi s Bogom;
7 Nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nadje se kao čovek.
8 Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove.
9 Zato i Bog Njega povisi, i darova Mu ime koje je veće od svakog imena.
10 Da se u ime Isusovo pokloni svako koleno onih koji su na nebu i na zemlji i pod zemljom;
11 I svaki jezik da prizna da je Gospod Isus Hristos na slavu Boga Oca.
12 Tako, ljubazni moji, kao što me svagda slušaste, ne samo kad sam kod vas, nego i sad mnogo većma kad nisam kod vas, gradite spasenje svoje sa strahom i drhtanjem.
13 Jer je Bog što čini u vama da hoćete i učinite kao što Mu je ugodno.
14 Sve činite bez vike i premišljanja.
15 Da budete pravi i celi, deca Božja bez mane usred roda nevaljalog i pokvarenog, u kome svetlite kao videla na svetu,
16 Pridržavajući reč života, na moju hvalu za dan Hristov, da mi ne bude uzalud trčanje i trud.
17 No ako i žrtvovan budem na žrtvu i službu vere vaše, radujem se, i radujem se s vama svima.
18 Tako i vi radujte se i budite sa mnom radosni.
19 A nadam se u Gospoda Isusa da ću skoro poslati k vama Timotija, da se i ja razveselim razabravši kako ste vi.
20 Jer nijednog nemam jednake misli sa sobom koji se upravo brine za vas.
21 Jer svi traže šta je njihovo, a ne šta je Hrista Isusa.
22 A njegovo poštenje poznajete, jer kao dete ocu sa mnom je poslužio u jevandjelju.
23 Njega, dakle, nadam se da ću poslati odmah kako razberem šta je za mene.
24 A nadam se u Gospodu da ću i sam skoro doći k vama.
25 Ali nadjoh za potrebno da pošaljem k vama brata Epafrodita, svog pomagača i drugara u vojevanju, a vašeg poslanika i slugu moje potrebe;
26 Jer željaše od srca vas sve da vidi, i žaljaše što ste čuli da je bolovao.
27 Jer beše bolestan do smrti; no Bog pomilova ga, ne samo njega nego i mene, da mi ne dodje žalost na žalost.
28 Zato ga poslah skorije, da se obradujete kad ga opet vidite, i meni da olakša malo.
29 Primite ga, dakle, u Gospodu sa svakom radosti, i takve poštujte;
30 Jer za delo Hristovo dodje do same smrti, ne marivši za svoj život da naknadi u službi mojoj što vas nemam.