Rimljanima

поглавље 8

Nikakva, dakle, sad nema osudjenja onima koji su u Hristu Isusu i ne hode po telu nego po Duhu.
2 Jer zakon Duha koji oživljava u Hristu Isusu, oprostio me je od zakona grehovnog i smrti.
3 Jer što zakonu beše nemoguće, jer beše oslabljen telom, posla Bog sina svog u obličju tela grehovnog, i za greh osudi greh u telu,
4 Da se pravda zakona ispuni u nama koji ne živimo po telu nego po duhu;
5 Jer koji su po telu telesno misle, a koji su po duhu duhovno misle.
6 Jer telesno mudrovanje smrt je, a duhovno mudrovanje život je i mir.
7 Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Božijem niti može.
8 A koji su u telu ne mogu Bogu ugoditi.
9 A vi niste u telu nego u duhu; jer Duh Božji u vama živi. A ako ko nema Duh Hristov, on nije Njegov.
10 A ako je Hristos u vama, onda je telo mrtvo greha radi a duh živ pravde radi.
11 A ako li živi u vama Duh Onog koji je vaskrsao Isusa iz mrtvih, Onaj koji je podigao Hrista iz mrtvih oživeće i vaša smrtna telesa Duhom svojim koji živi u vama.
12 Tako dakle, braćo, nismo dužni telu da po telu živimo.
13 Jer ako živite po telu, pomrećete; ako li duhom poslove telesne morite, živećete.
14 Jer koji se vladaju po duhu Božijem oni su sinovi Božiji.
15 Jer ne primiste duh ropstva, opet da se bojite; nego primiste Duh posinački, kojim vičemo: Ava, Oče!
16 Ovaj duh svedoči našem duhu da smo deca Božija.
17 A kad smo deca i naslednici smo: naslednici, dakle Božiji, a sunaslednici Hristovi: jer s Njim stradamo da se s Njim i proslavimo.
18 Jer mislim da stradanja sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se javiti.
19 Jer čekanje tvari čeka da se jave sinovi Božiji.
20 Jer se tvar pokori propadljivosti (ne od svoje volje nego za volju onog koji je pokori) na nadu,
21 Da će se i sama tvar oprostiti od ropstva raspadljivosti na slobodu slave dece Božije.
22 Jer znamo da sva tvar uzdiše i tuži s nama do sad.
23 A ne samo ona, nego i mi koji novinu duha imamo, i mi sami u sebi uzdišemo čekajući posinjenje i izbavljenje telu svom.
24 Jer se nadom spasosmo. A nada koji se vidi nije nada; jer kad ko vidi šta, kako će mu se nadati?
25 Ako li se nadamo onome što ne vidimo, čekamo s trpljenjem.
26 A tako i Duh pomaže nam u našim slabostima: jer ne znamo za šta ćemo se moliti kao što treba, nego sam Duh moli se za nas uzdisanjem neiskazanim.
27 A Onaj što ispituje srca zna šta je misao Duha, jer po volji Božijoj moli se za svete.
28 A znamo da onima koji ljube Boga sve ide na dobro, koji su pozvani po namerenju.
29 Jer koje napred pozna one i odredi da budu jednaki obličju Sina njegovog, da bi On bio prvorodjeni medju mnogom braćom.
30 A koje odredi one i dozva; a koje dozva one i opravda; a koje opravda one i proslavi.
31 Šta ćemo, dakle, reći na ovo? Ako je Bog s nama, ko će na nas?
32 Koji, dakle, svog sina ne poštede, nego ga predade za sve nas, kako, dakle, da nam s Njim sve ne daruje?
33 Ko će optužiti izbrane Božije? Bog koji pravda?
34 Ko će osuditi? Hristos Isus koji umre, pa još i vaskrse, koji je s desne strane Bogu, i moli za nas?
35 Ko će nas rastaviti od ljubavi Božije? Nevolja li ili tuga? Ili gonjenje? Ili glad? Ili golotinja? Ili strah? Ili mač? Kao što stoji napisano:
36 Za Tebe nas ubijaju vas dan, drže nas kao ovce koje su za klanje.
37 Ali u svemu ovome pobedjujemo Onog radi koji nas je ljubio.
38 Jer znam jamačno da ni smrt, ni život, ni andjeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnje, ni buduće,
39 Ni visina, ni dubina, ni druga kakva tvar može nas rastaviti od ljubavi Božije, koja je u Hristu Isusu, Gospodu našem.