Mateju

поглавље 8

A kad sidje s gore, za Njim idjaše naroda mnogo.
2 I gle, čovek gubav dodje i klanjaše Mu se govoreći: Gospode! Ako hoćeš, možeš me očistiti.
3 I pruživši ruku Isus, dohvati ga se govoreći: Hoću, očisti se. I odmah očisti se od gube.
4 I reče mu Isus: Gledaj, nikom ne kazuj, nego idi i pokaži se svešteniku, i prinesi dar koji je zapovedio Mojsije radi svedočanstva njima.
5 A kad udje u Kapernaum, pristupi k Njemu kapetan moleći Ga
6 I govoreći: Gospode! Sluga moj leži doma uzet, i muči se vrlo.
7 A Isus mu reče: Ja ću doći i isceliću ga.
8 I kapetan odgovori i reče: Gospode! Nisam dostojan da pod krov moj udješ; nego samo reci reč, i ozdraviće sluga moj.
9 Jer i ja sam čovek pod vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa kažem jednom: Idi, i ide; i drugom: Dodji, i dodje; i sluzi svom: Učini to, i učini.
10 A kad ču Isus, udivi se i reče onima što idjahu za Njim: Zaista vam kažem: ni u Izrailju tolike vere ne nadjoh.
11 I to vam kažem da će mnogi od istoka i zapada doći i sešće za trpezu s Avraamom i Isakom i Jakovom u carstvu nebeskom:
12 A sinovi carstva izgnaće se u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.
13 A kapetanu reče Isus: Idi, i kako si verovao neka ti bude. I ozdravi sluga njegov u taj čas.
14 I došavši Isus u dom Petrov vide taštu njegovu gde leži i groznica je trese.
15 I prihvati je za ruku, i pusti je groznica, i usta, i služaše Mu.
16 A uveče dovedoše k Njemu besnih mnogo, i izgna duhove rečju, i sve bolesnike isceli:
17 Da se zbude šta je kazao Isaija prorok govoreći: On nemoći naše uze i bolesti ponese.
18 A kad vide Isus mnogo naroda oko sebe, zapovedi učenicima svojim da idu na one strane.
19 I pristupivši jedan književnik reče Mu: Učitelju! Ja idem za Tobom kud god Ti podješ.
20 Reče njemu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda; a Sin čovečiji nema gde glave zakloniti.
21 A drugi od učenika Njegovih reče Mu: Gospode! Dopusti mi najpre da idem da ukopam oca svog.
22 A Isus reče njemu: Hajde za mnom, a ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace.
23 I kad udje u ladju, za Njim udjoše učenici Njegovi.
24 I gle, oluja velika postade na moru da se ladja pokri valovima; a On spavaše.
25 I prikučivši se učenici Njegovi probudiše Ga govoreći: Gospode! Izbavi nas, izgibosmo.
26 I reče im: Zašto ste strašljivi, maloverni? Tada ustavši zapreti vetrovima i moru, i postade tišina velika.
27 A ljudi čudiše se govoreći: Ko je Ovaj da Ga slušaju i vetrovi i more?
28 A kad dodje na one strane u zemlju gergesinsku, sretoše Ga dva besna, koji izlaze iz grobova, tako zla da ne mogaše niko proći putem onim.
29 I gle, povikaše: Šta je Tebi do nas, Isuse, Sine Božji? Zar si došao amo pre vremena da mučiš nas?
30 A daleko od njih pasaše veliko krdo svinja.
31 I djavoli moljahu Ga govoreći: Ako nas izgoniš, pošlji nas da idemo u krdo svinja.
32 I reče im: Idite. I oni izišavši otidoše u svinje. I gle, navali svo krdo s brega u more, i potopiše se u vodi.
33 A svinjari pobegoše; i došavši u grad kazaše sve, i za besne.
34 I gle, sav grad izidje na susret Isusu; i videvši Ga moliše da bi otišao iz njihovog kraja.