Avakum

поглавље 2

Na straži svojoj stadoh, i stajah na kuli, i motrah da vidim šta će mi reći i šta bih odgovorio onome koji me koraše.
2 I odgovori mi Gospod i reče: Piši utvaru, i da bude razgovetno na pločama da se lako čita.
3 Jer će još biti utvara do odredjenog vremena, i govoriće šta će biti do kraja i neće slagati; ako okleva, čekaj je, jer će zacelo doći, i neće odocniti.
4 Gle, ko se ponosi, njegova duša nije prava u njemu; a pravednik će od vere svoje živ biti.
5 A kako vino vara, takav je čovek ohol, niti ostaje u stanu; jer raširuje duh svoj kao grob, i kao smrt je, koja se ne može nasititi i zbira k sebi sve narode i skuplja k sebi sva plemena.
6 Neće li ga svi oni uzeti u priču i u zagonetke, i reći: Teško onom koji umnožava šta nije njegovo! Dokle će? I koji trpa na se gusto blato.
7 Neće li najedanput ustati oni koji će te gristi? I neće li se probuditi oni koji će te rastrzati, i kojima ćeš biti grabež?
8 Što si ti oplenio mnoge narode, tebe će opleniti sav ostatak od naroda, za krv ljudsku i za nasilje učinjeno zemlji, gradu i svima koji žive u njemu.
9 Teško onome koji se lakomi na gadan dobitak kući svojoj, da postavi gnezdo svoje na visokom mestu i sačuva se oda zla.
10 Smislio si sramotu kući svojoj da zatreš mnoge narode, i ogrešio si se o svoju dušu.
11 Jer će kamen iz zida vikati, i čvor iz drveta svedočiće.
12 Teško onome koji gradi grad krvlju i osniva grad nepravdom.
13 Gle, nije li od Gospoda nad vojskama da ljudi rade za oganj i narodi se trude nizašta?
14 Jer će se zemlja napuniti poznanja slave Gospodnje kao što je more puno vode.
15 Teško onome koji poji bližnjeg svog, dodaje meh svoj da bi ga opojio i gledao mu golotinju.
16 Nasitićeš se sramote mesto slave, pij i ti, i otkrij golotinju svoju; doći će k tebi čaša u desnici Gospodnjoj, i bljuvotina će sramna biti na slavi tvojoj.
17 Jer nasilje učinjeno Livanu pokriće te i pustoš medju zverjem koja ga je plašila, za krv ljudsku i nasilje učinjeno zemlji, gradu i svima koji žive u njemu.
18 Šta pomaže rezan lik što ga izreza umetnik njegov? Šta liven lik i učitelj laži, te se umetnik uzda u delo svoje gradeći neme idole?
19 Teško onome koji govori drvetu: Preni se! I nemom kamenu: Probudi se! Hoće li on učiti? Eto, obložen je zlatom i srebrom, a nema duha u njemu.
20 A Gospod je u svetoj crkvi svojoj; ćuti pred Njim sva zemljo!