Mihej

поглавље 4

Ali æe u poslednja vremena biti utvrdjena gora doma Gospodnjeg navrh gora i uzvišena iznad humova, i narodi æe se sticati k njoj.
2 I iæi æe mnogi narodi govoreæi: Hodite, da idemo na goru Gospodnju i u dom Boga Jakovljevog, i uèiæe nas svojim putevima i hodiæemo Njegovim stazama; jer æe iz Siona izaæi zakon i reè Gospodnja iz Jerusalima.
3 I sudiæe medju mnogim narodima, i pokaraæe jake narode nadaleko, i oni æe raskovati maèeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove; neæe dizati maèa narod na narod, niti æe se više uèiti ratu.
4 Nego æe sedeti svaki pod svojom vinovom lozom i pod smokvom, i neæe biti nikoga da ih plaši; jer usta Gospoda nad vojskama rekoše.
5 Jer æe svi narodi hoditi svaki u ime boga svog; a mi æemo hoditi u ime Gospoda Boga svog uvek i doveka.
6 U to vreme, govori Gospod, sabraæu hrome, i skupiæu odagnane i kojima zlo uèinih.
7 I uèiniæu od hromih ostatak i od odagnanih silan narod; i Gospod æe carovati nad njima na gori Sionu odsada i doveka.
8 I ti, kulo stadu, steno kæeri sionskoj, tebi æe doæi, doæi æe prva vlast, carstvo kæeri jerusalimske.
9 Zašto vièeš tako jako? Nema li cara u tebi? Eda li izgiboše tvoji savetnici, te te obuzeše bolovi kao porodilju?
10 Muèi se i vièi, kæeri sionska, kao porodilja, jer æeš izaæi iz grada i stanovaæeš u polju, i otiæi æeš u Vavilon; onde æeš se osloboditi, onde æe te iskupiti Gospod iz ruku neprijatelja tvojih.
11 A sada se sabraše na te mnogi narodi govoreæi: Da se oskvrni, i da se oèi naše nagledaju Siona.
12 Ali ne znaju misli Gospodnje, niti razumeju namere Njegove, jer ih je skupio kao snoplje na gumno.
13 Ustani i vrši, kæeri sionska, jer æu ti naèiniti rog gvozden, i kopita æu ti naèiniti bronzana, te æeš satrti mnoge narode, i posvetiæu Gospodu blago njihovo i imanje njihovo Gospodu sve zemlje.