Pesma nad pesmama

поглавље 5

Dodjoh u vrt svoj, sestro moja nevesto, berem smirnu svoju i mirise svoje, jedem saće svoje i med svoj, pijem vino svoje i mleko svoje; jedite, prijatelji, pijte, i opijte se, mili moji!
2 Ja spavam, a srce je moje budno; eto glasa dragog mog, koji kuca: Otvori mi, sestro moja, draga moja, golubice moja, bezazlena moja; jer je glava moja puna rose i kosa moja noćnih kapi.
3 Svukla sam haljinu svoju, kako ću je obući? Oprala sam noge svoje, kako ću ih kaljati?
4 Dragi moj promoli ruku svoju kroz rupu, a šta je u meni ustrepta od njega.
5 Ja ustah da otvorim dragom svom, a s ruku mojih prokapa smirna, i niz prste moje poteče smirna na držak od brave.
6 Otvorih dragom svom, ali dragog mog ne beše, otide. Bejah izvan sebe kad on progovori. Tražih ga, ali ga ne nadjoh; vikah ga, ali mi se ne odazva.
7 Nadjoše me stražari, koji obilaze po gradu, biše me, raniše me, uzeše preves moj s mene stražari po zidovima.
8 Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske, ako nadjete dragog mog, šta ćete mu kazati? Da sam bolna od ljubavi.
9 Šta je tvoj dragi bolji od drugih dragih, o najlepša medju ženama? Šta je tvoj dragi bolji od drugih dragih, te nas tako zaklinješ?
10 Dragi je moj beo i rumen, zastavnik izmedju deset hiljada;
11 Glava mu je najbolje zlato, kosa mu je kudrava, crna kao gavran;
12 Oči su mu kao u goluba na potocima vodenim, mlekom umivene, i stoje u obilju;
13 Obrazi su mu kao lehe mirisnog bilja, kao cveće mirisno; usne su mu kao ljiljan, s njih kaplje smirna žitka;
14 Na rukama su mu zlatni prsteni, na kojima su ukovani virili; trbuh mu je kao svetla slonova kost obložena safirima.
15 Gnjati su mu kao stupovi od mramora, uglavljeni na zlatnom podnožju; stas mu je Livan, krasan kao kedri.
16 Usta su mu slatka i sav je ljubak. Takav je moj dragi, takav je moj mili, kćeri jerusalimske.